09.03.2017 | 20:52
Dok sam bio srednjoškolac, moji su imali gramofon (Iskra Turandot, nije bio neka sreća
), vrtilo se na njemu par ploča, ali glazba koju sam slušao je uglavnom bila na kazetama, presnimavanim, ponekad i "na tišinu". Naime, nisu ti "Rudi Čajavec" i slični top brandovi kazetofona baš uvijek imali line-out i line-in jack pa da ih spojiš kabelom kad presnimavaš. A oni double deckeri... hjooooj... to kad se pojavilo...
Za one koji si ne mogu to predočiti, presnimavanje "na tišinu" je kad u jedan kazetofon (npr. spomenuti Rudi Čajavec) staviš kazetu s muzikom, u drugi (npr. Iskra) staviš praznu kazetu. OK, ne baš praznu. Neku koja je pri ruci, po mogućnosti s muzikom koju sluša mlađa sestra i sl.
I onda zatvoriš vrata od sobe, nasloniš kazetofone jedan na drugi (zvučnik na mkrofon, dakle), na jednom kazetofonu stisneš play, na drugom rec i play i nadaš se da ti neće mama uletjeti u sobu s rečenicom "Ajde odnesi smeće" ili tako nešto. Jer ti onda taj "jingle" ostane zauvijek snimljen na tom mjestu...
Tako je moj frend imao verziju Balaševićeve "Slovenske" koja je išla otprilike:
Nošen dahom sna
doleteo je crni golub
na moj dlan
Zašto, ko da znam,
al' to sam jutro dočekao
PA DOBRO JEBEMU DOKLE ĆU JA TEBE ZVAT!!!? (glas ljutitog oca)
ko da sam i ja
leteo s njim
krilima teškim, olovnim
itd...
I tako, sjećam se svog iznenađenja kad sam, PUNO kasnije (cca neke 1996 ili tu negdje, kad sam se zaposlio i počeo redovito zarađivati) kupio prvi CD player i par CDova, pa stavio "Time" od Floyda i - skužio da na početku nije samo tišina (odnosno "hissing noise" magnetske vrpce), nego da tu ima nekih zvukova prije nego zazvoni budilica.
Tako da - i mene zapravo zanima - što je to - "savršen" zvuk?