11.03.2022 | 10:20
Ok, ajmo biti precizniji. Tlo na vrhu humusnog sloja je rastresito i lakše i još jednom velim da to nema 2T po kubiku. Da ima, gume na prikolici bi odavno pukle, jer ona ima obujam 2 kubika. Ali ok, recimo da je to manje bitno. Ako nešto padne s visine od par sto metara i ima masu od par sto kila, onda je to jako velika kinetička energija koja je završila u koncentriranom udaru.
Što se tiče iščuđavanja glede naše PZO. Ovo je relativno mala letjelica. Mi imamo radare za nadzor zračnog prostora koji su namijenjeni civilnoj uporabi. To znači da letjelica ima tarnsponder i ne pokušava se sakriti. Ovaj dron, pretpstavljam, nema transponder, nema pilota i ne odgovara na upite, ako ih netko i postavi.
Operativna rutina za ovaj dron predviđia transsoničnu brzinu. To je visoka podzvučna brzina, na pragu probijanja zvučnog zida. To je optimalna brzina za prodor u bilo koju protuzračnu obranu na niskim visinama, jer se provlači ispod radarskog snopa (zakrivljenost Zemlje, optička vidljivost je cca 45 km u daljinu za pravocrtno širenje valova), a zvuk se kreće gotovo jednako kao i letjelica; nema soničnog buma, ali zvuk je ispred letjelice možda pola sekunde, dakle prethodnog upozorenja nema.
Drugo od Goričana do Jaruna je 114 km po cesti. Dakle, zračne linijie do granice s Mađarskom je cca 90-ak km. nek bude 100 km. Brzina zvuka je 330 m/s pri standardnim uvjetima. Neka je ovaj dron jurio sa 300 m/s. To znači da mu je do Jaruna bilo potrebno malo više od 5 minuta. Da bi bilo kakvo presretanje bilo moguće, avion bi morao biti u zraku, spreman za akciju, dobiti vektor prilaska letjelice i obaviti presretanje odmah.
Ajmo sad sve uklopiti u cjelovitu priču. Ne znam kako mi nadziremo granice, ali sumnjam da imamo radare koji gledaju u dubinu mađarskog teritorija i prate dolazi li nešto od tamo što nije prijavljeno kontroli leta. Recimo, da je radar na Plesu dovoljno jako da pogleda u Mađarsku. Zbog zakrivljenosti zemlje, on može vidjeti na visinu od 20 -30 metara (niže su već dalekovodi i letjelica će zapeti za nešto) u daljinu od 50 km, možda. Dakle, naše vrijeme reakcije više nije preko 5 minuta, nego je upravo prepolovljeno i sad je ispod 3 minute. I čak da je MIG iste sekunde skrenuo prema letjelici koja čini ovaj prodor, i da ju je presreo, sad ima dvojbu: da ju sruši i onda riskira da ona padne na Vrbovec ili koje je već mjesto na njenom putu ili ne?
Ova gromoglasna tišina naših nadležnih službi mi govori da je ovo shvaćeno izuzetno ozbiljno i sasvim sigurno će se na razini NATO-a ovim pozabaviti (tj. već se bave time). Sigurno je da AWACSi lete i prate što se događa (oni jedini mogu uočiti ovakav prodor, jer su u zraku pa ih zakriveljnost Zemlje ne muči, a oprema filtrira odraze od podloge).
Nakon ovog očekujem da će se postrožiti u umnožiti broj aviona koji brane zračni prodor od ovakvih prodora.
Ako je ova letjelica ušla jako sporo, vraćamo se na scenarij Mathisa Rusta i činjenicu da se takve niske i spore letjelice u pravilu ne prikazuju na radarskim zaslonima.