25.01.2015 | 14:16
borbena tema.
postoje dva momenta, jedan racionalni i jedan emocionalni.
na brzinu bi se moglo zakljuciti da zajednica ne bi trebala uskociti u pomoc kada se netko spekulirajuci valutom, zejebo, dakle stav "ne zelim placati tudji zajeb". i to je legitimno! ali ako se hocemo do kraja drzati ovog racionalnog stava, treba racunicu sagledati dugorocno.
problem kod ovog "zajeba" je taj da se ne radi o izoliranom slucaju. mamac je zagrizlo oko 300k ljudi. u zemlji koja nas broji 4,5 milijuna!
racunajmo jos da su te kredite dizali vecinom mladji, radno sposobni ljudi. dakle u tim govnima je mozda i 10% radne snage koja najvise doprinosi drzavnom proracunu. ovo je jako ugrubo, ali cisto da imamo neku perspektivu o cemu pricamo.
koliko se isplati nama kao drustvu, te ljude ostaviti na "snadji se"?! da rade dakle kako bi mogli otplatiti ratu banci i da kupe 500 kn mjesecno hrane?
od tih ljudi koristi mogu imati u tom scenariju samo banke i neki hiper marketi.
cijeli privatni sektor, kojem vecina nas ovdje pripada i koji bi trebao jedna od glavnih lokomotiva drustva, nema nista od toga. ti ljudi nemaju nikakvu potrosnju, ne vrte kroz ruke nikakav novac, i po ovakvom scenariju u kojem bi trebali reprogramirati dugove, tako ce ostati jos barem 20 godina. ako na to dodamo i prethodnih 5 u kojima su u gabuli, ispada da cetvrtinu stoljeca hrvatska ima 10% radno sposobnih koji su samo meso za hranjenje banaka i nekog vlasnika hipermarketa. sve ono sto u tom vremenu nece uliti u drzavni proracun kroz pdv iz potrosnje ili ne do bog nekog moguceg poduzetnickog pothvata, sve ce to morat pokriti ovi koji jos mogu.
meni je taj scenariji bezveze! bez emocija, empatije, cisto racionalno. dugorocno ce nas kostati puno, puno vise.
a cak i da ovaj dio ne drzi vodu (a drzi), postoji taj emocionalni moment u kojem ja ne vidim smisao zajednice ljudi ako si medjusobno ne pomazu. od silnih nacionalizama zaboravlja se koja je svrha jedne uredjene zajednice. valjda svrha drzave nije samo ta da posalje reprezentaciju na neko prvenstvo pa da svako navija za svoje!
nisu ljudi kupovali jahte u svicarcima, pokretali neke nerealne biznise, kupovali luksuzne automobile ili vile. vecina njih je kupovala jebene stanove do 90 kvadrata u jednolicnim novogradnjama koje uz to sada vrijede 20% manje.
poraz je za jednu zajednicu, za ljudski rod bez pretjerivanja, da u 21. stoljecu okrene ledja nekome ko se eto zajebo i sada mu je zivotna perspektiva ta da polovicu svog radnog vijeka radi za kruh i vodu.
ali nece do toga sigurno doci, jer smo ipak koliko toliko normalno drustvo, iako mislim da su institucije gadno zeznule stvar kada su dozvolile da se toliko kredita dize u stranoj valuti na koju se domaca ne oslanja (ne mozes istovremeno braniti tecaj i sa € i ca chf). cak mislim da ni banke nisu tu imale neke dugorocne podle planove. jednostavno u tom trenutku je bilo za njih puno povoljnih franaka koje su mogli plasirati za kredite. kn nije bilo, € su bili skupi. sumnjam da guverner HNB laze po tom pitanju.
kao sto je vec napisano, cilj banke je da se krediti komotno vrate. ko bi od vas posudio novce nekome za koga smatramo da nam ih ne moze vratiti?
svako treba uzeti dio tereta, od banke, preko drzave (svih gradjana dakle) pa do duznika. treba samo naci modus. konverzija duga u kn bi nas bacila kao drzavu u kolaps kroz godinu dana. kuna bi devalvirala da sa placom od 3000 kn ne bi mogao 2 puta otici u konzum. jedino bi izvoz nesto malo porastao, ali kratkorocno. konverzija u € bi pak mogla sjebati tecaj kn/€, sto bi bacilo u probleme jos veci dio gradjana koji su vezani za kredite u toj valuti. da ne pricam o drzavi!
moratorij na tecaj ne odgovara bankama jer one onda placaju razliku koja je sada skoro 1kn po franku... kako bi to nadoknadile, dici ce kamatne stope negdje drugdje. (zapravo taj scenarij je najgluplji, a najlaksi za vladu jer formalno ispadnu face "svalili smo sve na banke, sacuvali smo proracun", a realno se desava da banke onda to svale na svoje klijente. isto kao i dodatni porezi tele operaterima. summa summarum, cijeli trosak poskupljenja pada na korisnika.)
stvarno je zahtjevno pronaci optimalno rijesenje, ali sve tri strane se moraju sloziti sa time da ce podnijeti dio tereta, jer je svima u interesu da se ova velika skupina ljudi vrati normalnom zivotu. iz bilo koje perspektive!