24.09.2021 | 12:11
Ja sam 2005 doselio u Split. Ne znas nikoga. Nemam stranku ni prijatelje ni kumove. Trcis za svakim mogucim poslom. Raditi moras odmah jer si podstanar.
Dobijao sam odbijenice jer:
1. Nece musko jer gazdina kcerka radi u istom uredu. Preatraktivna je pa joj se muskarci cesto nabacuju. Da to izbjegnu traze zensko.
2. On bi eto zaposlio dijete branitelja jer je domoljub.
3. Ti si super momak al ja bi nekoga iz Splita, bolje poznaje grad i to. Ko da cu bit dostavljac pice a ne web developer.
4. Dacu ti 2500kn (mislim da je to bio minimalac) a ostatak na ruke ovisno kako se pokazes taj mjesec
5. Imas ovdje punu staklenku kovanica (mozda 2l staklena posuda). De ovo izbroji da vidimo koliko ti treba vremena. Kao da apliciram za blagajnicu.
6. Dobijem posao, pocinjem u ponedeljak. U petak zovu, da je ipak upao neko drugi jer je neko zvao za nekoga da urgira.
7. Primio bi ja tebe sad, super ti to radis, al zugat ce mi ovi moji. Uvik neko nas ima da mu treba posao.
Koliko god Split bio grad, to je ipak jedno veliko selo. Svako svakoga zna i tecajevi za posao se uglavnom raspisuju reda radi. Uvijek se sve zavrsi nekom preporukom, rodbinskom vezom i sl. Barem je tako bilo tada. Sadasnju situaciju zbilja ne znam, pa to necu ni komentirati.
Tako sam se i ja nekom preporukom zaposlio se u malom servisu racunala. Covjek dobio posao na budzetu pa mu trebao radnik da ne zatvara svoj biznis. Prodavao rabljena racunala iz Njemacke, te odrzavali racunala mjenjacima novca po Dalmaciji.
Srecom pa je taj moj poslodavac bio lopov pa je ostao duzan pare jednom covjeku u Zagrebu. Ne javlja se covjeku vise i taj nekako nabasa na moj broj. Vlasnik je programerske tvrtke u Zagrebu i drze 90% ovlastenih mjenjacnica novca u HR. Posluju i danas. Gospodin.
Zove me covjek i tako prica da mu se ovaj moj ne javlja. U zivotu me nije vidio ni cuo. Kasni reko i meni placa, kad smo vec kod toga. De, kaze, ili da te prijavim kod mene za placu ili otvori obrt pa da tebi dam ovaj posao sa mjenjacnicama. Ne mogu ja dolaziti iz ZG po Splitu i otocima. I tako je i bilo.
Covjeka iz ZG nije zanimalo ko sam, sta sam, ciji sam, odakle sam, jesam li iz lijevog ili desnog sela. Znao je da znam posao i ponudio mi poslovnu ponudu koju nisam mogao odbiti. Od nezaposlenog ocajnika preko noci imas svoj obrt sa stabilnim klijentima.
Radio sam to godinama i nikada nisam prokockao povjerenje koje mi je taj covjek dao. Doslovce na slijepo. Dobri smo i dan danas iako poslovno vise ne suradjujemo. Servisirao sam mjenjacnice od Dubrovnika do Zadra. Upoznao jako puno kvalitetnih ljudi i razbio puno predrasuda koje sam stekao prvim dojmom u Dalmaciji. Izgleda da sam ja imao peh da naletim na sve neke bezevzenjakovice, na pocetku
To je meni bila prelomna tocka da nikada u zivotu posao vise ne trazim. Ne zelim raditi ni za koga drugog osim za sebe samog. Tu jedino ne racunam ove americke ratne avanture, jer stan sam morao kupiti. Kredit mi se nije bio opcija.
Sad mi je zivotna filozofija da iskljucivo imam svoj vlasititi biznis (sto god to bilo) pa kako mi bude bude. Imam puno pravo da se u svojoj firmi ponasam kako zelim i smatram da trebam. Zato sto je moja. Da zelim da mi neko drugi kroji sudbinu i pravila, radio bi za tog nekog drugog.
Ako me to cini kaubojom, neka.